Mažoretke slave 50 godina! Putovanje kroz uspomene sa jednom od Novskih mažoretaka

 Mažoretke slave 50 godina! Putovanje kroz uspomene sa jednom od Novskih mažoretaka

Foto: Miranda Ćurčija, najgornji red, druga s lijeve s srane / privatna arhiva

Mažoret ansambl Gradske muzike Herceg Novi, inače prvi u Crnoj Gori, ove godine slavi veliki jubilej – 50 godina od osnivanja. Tokom pola vijeka postojanja i aktivnog rada mažoretke su postale još jedan, možda i najljepši simbol Herceg Novog.

Inicijativu osnivanja mažoretki pokrenuo je Turistički savez Boke Kotorske, uz turističke poslenike grada, a uz velike zasluge Petra i Mata Vučetića.

Svesrdnu pomoć u tom periodu je svojim prijateljima pružila susjedna muzika Cavtat. Od njih je djelimično preuzet i dizajn za nove uniforme za gradsku muziku, a neki djelovi su i pozajmljeni.

Nedugo nakon toga otpočelo je kreiranje sopstvenih uniformi za cijeli ansambl a u izradu su bili uključeni mnogi Novski krojači.

Izboru prve postave mažoretki pristupilo se vrlo ozbiljno a visoki kriterijumi zadržani su i godinama kasnije. Osim fizičke ljepote, mažoretka je morala imati i lijepo ponašanje i fino kućno vaspitanje. U prvoj postavi odabrano je 20-ak mažoretki među više od 100 prijavljenih. Nekoliko godina kasnije, u jednom trenutku, mažoret ansambl brojao je 36 velikih, 20-ak srednjih, i 20-ak malih.

Entuzijazam i čarolija mažoretki bili su toliko jaki da su očarali i jednu mladu srednjoškolku – Mirandu Ćurčiju koja se mažoretkama priključila 1978 a članica bila do 1982.

„Za mažoretke sam saznala sasvim slučajno u srednjoj školi od jedne drugarice. To mi se učinilo vrlo zanimljivim i ona me je odvela u zgradu muzike na Karači da vidim o čemu se radi.“ – priča naša sagovornica o tome kako je izgledao njen prvi susret sa mažoretkama.

Tada su je i pitali da li bi se ona priključila mažoretkama.

Foto: Miranda Ćurčija, prvi red, prva s lijeve strane / privatna arhiva

„Morala sam da razmislim ali ipak nisam dugo jer je sve bilo vrlo privlačno. Najveći motiv, ustvari presudan, bio je veliki broj putovanja karavana mimoze širom Jugoslavije. Tih godina sam videla mesta koja sigurno nikad ne bih videla.“

Na naše pitanje da li je bilo teško naučiti koreogragfiju, Ćurčija spremno odgovara:

„Naravno, meni jeste iz razloga što se nikad pre nisam susrela sa nečim takvim, pa mi je trebalo malo vremena i vežbe, ali to je bilo samo u početku. Vrlo brzo entuzijazam i želja su učinili svoje tako da sam sve savladavala bez problema.“

Kako nam priča naša sagovornica, mažoretke su tada bile i prave zvijezde, pogotovo u vrijeme Praznika mimoze.

„To je bilo jako popularno među omladinom. Mnogo devojaka je pokušalo da prođe strogu selekciju. Sećam se da bi smo tada bile oslobađane nastave da bi predstavljale Herceg Novi širom Jugoslavije, dok su nas svi ljubomorno gledali i zavideli. Bio je to pravi ponos i velika privilegija.“

Ali ponosa nije bilo samo u školi već i na putovanjima.

„Gde god bi došli vladala je neopisiva euforija. Ljudi su u nas gledali zadivljeno. Zamislite tog ponosa kada u snijegom zavejane, sive, tmurne gradove na severu Jugoslavije dođete tako veseli, šareni, pozitivni sa nežnim žutim cvijetom iz suncem okupanog Herceg Novog i obaspete ljude osmesima i lepotom i donesete prvi dah proleća. Ponos je neopisiv!“ – objašnjava naša sagovornica.

Foto: Miranda Ćurčija, drug s lijeve strane / privatna arhiva

Na naše pitanje koji nastup najviše pamti, našoj sagovornici nije bilo lako da odluči, ipak, izdvaja onaj u Beogradu kada su ih ljudi bukvalno „čerupali“ usled oduševljenja i želje za grančicom mimoze, potom nastupe u laganim uniformama – po snijegu, kao i gostovanje u emisiji „Beogradska hronika“ tadašnje Televizije Beograd koju je vodio čuveni Bane Vukašinović.

„Nemoguće je izdvojiti samo jedan, svaki nastup bio je doživljaj za sebe po svemu. Svaki je ostao u samo pozitivnom sećanju.“

Kako ističe Miranda Ćurčija,, gotovo u pravilu funkcionisali su kao jedna velika porodica. Vladalo je ogromno uzajamno poštovanje, pogotovo mlađih prema starijim članovima. Na putovanjima su svi brinuli jedni za druge.

„Mažoretke su bile pažene i štićene. Nije smjelo dolaziti do problema a odgovornost je bila na jako visokom nivou. Stariji su čuvali mlađe, jedni su pazili druge i sve je bilo jako dobro organizovano.“ – kaže Ćurčija.

U slučaju naše sagovornice, mažoretke su, osim bogatog i prelijepog iskustva donijele i jedno koje traje već skoro 40 godina a radi se o – njenom suprugu.

„Tačno!, Dok sam bila u mažoretkama upoznala sam i svog supruga.“ – kroz osmjeh se prisjeća Miranda i dodaje još jednu, pomalo ekskluzivnu, informaciju da je u njenoj generaciji ljubav spojila još dva para.

Ono što naša sagovornica posebno ističe jeste da su tada svi išli bez ikakvog interesa, isključivo vođeni entuzijazmom i ogromnim ponosom jer predstavljaju mali primorski grad širom cijele velike Jugoslavije – zemlje od 22 miliona ljudi.

Foto: Miranda Ćurčija, najgornji red, druga s lijeve strane / privatna arhiva

U tim momentima upravo oni su Herceg Novi stavljali u centar pažnje cijele Jugoslavije. Upravo Novske mažoretke tada postaju i najljepši simbol koji jedan grad može imati.

Na kraju ovog malog putovanja kroz uspomene, naša sagovornica upućuje iskrene čestitke i zahvalnost.

„Nije mala stvar slaviti 50 godina. Zato želim od srca čestitati našim mažoretkama jubilej i zahvaliti ljudima koji su došli na ideju da pozovu sve nas na zajedničko obolježavanje ovog prelepog događaja. I verujte, slogan „Jednom mažoretka – vazda mažoretka“ je zaista istinit.“ – zaključuje Miranda Ćurčija.

Čestitkama se pridružujemo i mi uz želju da nastave obasjavati pozitivnošću ali i da se osvrnu na prethodne generacije, iz njih izvuku najbolje što mogu i makar pokušaju mažoretkama vtatiti djelić onog starog sjaja koje su imale.

Avatar

Portal Herceg Novi

Pročitajte još