Korona bez posla ostavila skoro 5.000 ljudi

 Korona bez posla ostavila skoro 5.000 ljudi

Foto: ilustracija

Istraživanje koje je realizovala Uprava za statistiku uz podršku Ministarstva nauke pokazalo je da je u Crnoj Gori od aprila do septembra bilo više od 266.000 aktivnih građana na tržištu rada, te da je tokom 2020. bilo najmanje zaposlenih u III kvartalu (215.000 zaposlenih), a najviše u prvom kvartalu (236.000 zaposlenih). kazao je za Dnevne novine pomoćnik direktorice za sektor socijalnih statistika i demografije Vuk Čađenović. Nešto više od 50.000 građana, dodaje, bilo je nezaposleno u trećem kvartalu 2020. godine.

235.000 građana nije bilo aktivno na tržištu rada, što je za 17,5 odsto više u odnosu na isti period 2019.

“Istraživanje je pokazalo da je u periodu april – jun 45.000 zaposlenih bilo odsutno sa posla zbog situacije sa korona virusom, dok je u periodu jul – septembar taj broj iznosio 4.100. Udio odsutnih zaposlenih bio je veći kod žena nego kod muškaraca u periodu april – jun (50,8 odsto za žene) kao i u periodu jul – septembar (67,2 odsto za žene)”, rekao je Čađenović.

Zbog pandemije COVID-a u periodu april – jun skoro trećina zaposlenih radila je kraće od uobičajenog radnog vremena, a u periodu od aprila do septembra skoro 5.000 građana (2.500 muškaraca i 2.200 žena) izjavilo da je dobilo otkaz isključivo zbog situacije sa COVID-om.

“Istraživanje je pokazalo da su mladi (od 15 do 29 godina) najviše osjetili krizu izazvanu korona virusom, jer ih je za 29,7 odsto manje zaposleno u poređenju sa istim periodom 2019, i sada je broj zaposlenih nešto više od 41.000. Kao i na ukupnom nivou, pad zaposlenosti mladih doveo je do značajnog povećanja neaktivnosti, dok su promjene u nezaposlenosti manje”, istakao je Čađenović. Sedam od 10 mladih osoba je neaktivno na tržištu rada, što je rast od 22,8 odsto u odnosu na podatke od prije godinu dana. Nezaposlenost u ovoj kategoriji stanovništva je porasla za 28,2 odsto u odnosu na III kvartal prošle godine i sada je broj nezaposlenih 20.300.

“Skoro svaka druga mlada osoba je zaposlena u sektorima čija je aktivnost bila zabranjena ili smanjena u toku epidemije korona virusom što čini da je ova populacija “ranjivija” u odnosu na ostale građane”, naglasio je Čađenović.

Zabrinjava podatak, dodaje, da skoro 43,2 odsto mladih ljudi koji su nezaposleni u prosjeku traži posao 12 mjeseci ili duže.

“Dakle, kada je u pitanju uticaj COVID-a na tržište rada, učešće u projektu nam je omogućilo da proizvedemo nove podataka, kojim smo utvrdili da je došlo do usporavanja aktivnosti u ovoj oblasti, što je rezultiralo smanjenjem broja zaposlenih (posebno u sektorima koji su povezani sa turizmom i više su sezonski orijentisane), povećanjem neaktivnosti na tržištu rada, posebno mladih lica i žena, smanjenju broja radnih sati i povećanju odsustva sa posla”, rekao je Čađenović.

Istraživanje se još bavilo i statistikom mortaliteta koje suštinski ne pokazje porast smrtnosti uzrokovan COVID-om, obuhvatilo je i unutrašnje migracije i preseljenja građana unutar Crne Gore kojih je uslijed COVID-a bilo značajno manje kao i da je broj sklopljenih brakova bio umanjen za više od 60%.

Izvor: bankar.me

Avatar

Portal Herceg Novi

Pročitajte još